самоизмъ̀чване
—
съществително име, среден род
(тип 71)
Значение
Грешни изписвания (15)
- самоезмъчване
- самоезмъчвъне
- самоизмъчвъне
- самуезмъчване
- самуезмъчвъне
- самуизмъчване
- самуизмъчвъне
- съмоезмъчване
- съмоезмъчвъне
- съмоизмъчване
- съмоизмъчвъне
- съмуезмъчване
- съмуезмъчвъне
- съмуизмъчване
- съмуизмъчвъне
Словоформи
С дефиси (къси тирета) са показани възможностите за сричкопренасяне.
| ед.ч. | са-мо-из-мъч-ва-не | |
|---|---|---|
| членувано | са-мо-из-мъч-ва-не-то | |
| мн.ч. | са-мо-из-мъч-ва-ния | |
| членувано | са-мо-из-мъч-ва-ни-я-та |